content top

Opšta i neorganska hemija

Opsta i neorganska hemija

opsta-i-neorganskaGrađa u knjizi Opšta i neorganska hemija je logički struktuirana, u celini i u delovima. U prvom delu: OPŠTA HEMIJA u prvom poglavlju dati su osnovni zakoni hemije na način koji čitaocu stvara osećaj prirodnosti i kontinualnosti u hemiji kao prirodnoj nauci. Svi zakoni su argumentovano objašnjeni i prikazani na odgovarajućim primerima da bi se uvideo njihov značaj a ne samo data definicija. U drugom poglavlju objašnjena je struktura supstance (atoma) u onom obimu koji je čitaocu neophodan za kasniju primenu u hemiji, tako da je dat samo kratak prikaz najvažnijih dostignuća fizike značajnih za hemiju. Kvantno-mehanička teorija objašnjena je u obimu koji bi čitaocu omogućio da shvati suštinu i primenu na bazi grafičkih modela. Savremeno je objašnjen pojam elektronskih konfiguracija atoma (struktura energetskog zida) sa shematskim opisom i definicijom najvažnijih principa. Treće poglavlje objašnjava periodni sistem elemenata, kao i korišćenje tablice sistema kao osnovnog priručnika i prave enciklopedije hemije. Prilikom pisanja autori su pošli od koncepcije periodnog sistema elemenata i objasnili njegov značaj za shvatanje ponašanje elemenata i njihovih jedinjenja. Prema tome, u osnovi je elektronska konfiguracija atoma iz kojih su sagrađeni elementi, a zatim fizička svojstva i hemijsko ponašanje elemenata i jedinjenja koje gradi. Osim značaja periodnog sistema elemenata, autori su priložili i originalni periodni sistem elemenata koji su sami napravili na osnovu dugogodišnjeg rada sa studentima. Elementi su pravilno grupisani, saglasno sličnom hemijskom ponašanju, a izdvojeni su oni koji odudaraju od ostalih elemenata grupe. Četvrto poglavlje je izuzetno važno i zbog toga je koncepcijski obrađeno sa najviše pažnje. Posle argumentovanog uvoda u pojmove vezane za hemijsku vezu, u objašnjenju se polazi od kovalentne kao značajnije i rasprostranjenije veze sa svim svojim specifičnostima. Objašnjeni su osnovi hibridizacije i tipovi hibridizacije i pojam višestruke veze. Pored kovalentne veze, u ovom poglavlju, posvećena je posebna pažnja ostvarivanja jonske veze i pojmovima vezanim za istu. Sve vreme u rukopisu je istican značaj hemijske veze i njenih karakteristika. U skladu sa tim dati su tipični primeri i objašnjeni izuzeci ponašanja jedinjenja koji nisu proizrokovani karakteristikama veze. Osim međuatomskih veza, kovalentne i jonske, objašnjene su i najznačajnije međumolekulske veze, među kojima je i vodonična veza. Peto poglavlje je jedno od najkompleksnijih jer predstavlja hemiju rastvora, pa zbog toga počinje od definicije rastvora i načina kvantitativnog izražavanja rastvora do objašnjenja fenomena u rastvorima. Iako je analizirana hemija vodenih rastvora, za koje važi Arenijusova teorija elektrolitičke disocijacije, dat je prikaz savremenih teorija, u prvom redu protolitičke i Luisove teorije. U tekstu su definisane najvažnije klase neorganskih jedinjenja: hidridi, oksidi, kiseline, baze, soli, kompleksna jedinjenja. U šestom poglavlju opisane su najvažnije hemijske reakcije, tipovi, vrste, primeri i objašnjenje energetike (toplotni efekat) hemijskih reakcija. Takođe, dati su osnovni pojmovi vezani za kinetiku hemijske reakcije sa detaljnim objašnjenjem toka hemijske reakcije. U sedmom poglavlju objašnjena je hemijska ravnoteža sa najznačajnijim pojmovima, principima i na karakterističnim primerima. Pokazana je primena hemijske ravnoteže u svim oblastima i objašnjena povezanost pojmova. Naročito je akcenat dat na ravnotežu koja se odnosi na vodu i njene jone, kao fundamentalnom za skoro sve vodene rastvore (koje su u osnovi ovog nivoa udžbenika). U osmom poglavlju dati su pojmovi vezani za vodene rastvore i ponašanje odgovarajućih supstanci (soli) u vodi. Od puferskih sistema, data je definicija, ponašanje i objašnjenje najvažnijih sistema koje se najviše i koriste u hemiji rastvora. U devetom poglavlju objašnjene su reakcije oksido-redukcije daleko šire od njihovog osnovnog koncepta do najraznovrsnijih primena i primera. Definisan je oksidacioni broj, oksidaciona i redukciona sredstva i objašnjene su osnovne metode oksido-redukcije.
U svakom poglavlju sa naslovima i podnaslovima izvršena je podela isticanjem i upućivanjem na ono što je bitno. Materijal je sistematski izložen i u celini odražava kontinuitet. Građa materijala je funkcionalno povezana tako da čitalac dobije predstavu o pojmovima ne samo na osnovu definicija, nego i u funkcionalnoj vezi delova materijala koji su razdeljeni u logičkom redu. Sadržaj poglavlja u delu Opšta hemija (1-9) zasnovan je na savremenim naučnim dostignućima.
Drugi deo knjige, NEORGANSKA HEMIJA daje prikaz elemenata periodnog sistema elemenata počev od vodonika, kao elementa koji čini ”familiju za sebe”, a zatim redom, počev od elemenata 1.grupe (Ia podgrupe) – alkalnih metala do elemenata 18.grupe (VIIb podgrupe) – plemenitih gasova. Prilikom prikazivanja elemenata pojedinih grupa, autori su prvo objasnili opšta svojstva svih elemenata grupe, sa najvažnijim karakteristikama koji su ukazivali na razlog zašto se elementi nalaze u istoj grupi, i po elektronskoj konfiguraciji poslednjeg energetskog nivoa i po konsekventnim fizičko-hemijskim svojstvima elemenata. Takođe, jasno su iskazane razlike unutar elemenata jedne grupe.
Prikaz svake grupe započinje sa osnovnim fizičko-hemijskim svojstvima svih elemenata te grupe, a zatim se posebno obrađuju oni elementi koji imaju veći značaj: njihovo nalaženje u prirodi, načini laboratorijskog i industrijskog dobijanja, najvažnija jedinjenja i primena. Poseban akcenat je dat na ulogu elemenata na čovekov organizam i naročito na uticaj elemenata i njihovih jedinjenja na životnu sredinu. Na taj način, knjiga se približava konceptu bio-neorganske hemije koji je u stvari najpotrebniji studentima Poljoprivrednog fakulteta, kojima je ovaj rukopis i namenjen.
Iz tih razloga, u knjizi su obrađeni najznačajniji pojmovi koji se javljaju u oblasti zaštite životne sredine, koji su direktna posledica čovekove aktivnosti (antropogeni uticaj): kisele kiše, ozonska rupa, efekat staklene bašte i dr. Takođe, autori posebno ističu one pojmove koji su značajni za studente Poljoprivrednog fakulteta: beli lim, mineralna (fosforna i azotna) đubriva i dr. Poseban značaj je detaljno objašnjenje dejstva teških metala na čovekov organizam i, naročito, kako minimizirati njihovo dejstvo. Razlog više za to što se teškim metalima pridaje tolika pažnja je taj što se oni, kao elementi sporednih grupa periodnog sistema elemenata, u klasičnim knjigama Neorganske hemije ne izučavaju u velikoj meri, a sa druge strane, sve ih je više i u industrijskim proizvodima koje kao sirovinu koriste poljoprivredne proizvode. Takođe, zakonska regulativa i ISO standardi u velikoj meri ograničavaju prisustvo i onemogućavaju pristup takvim proizvodima u zemljama EU.
Na taj način, ova knjiga razmatra elemente počev od objašnjavanja njihovih stereotipnih fizičko-hemijskih svojstava, preko najznačajnijih jedinjenja do konkretne uloge u čovekovom organizmu i, naročito, naglašen je uticaj na životnu sredinu. Cilj knjige je da se istakne da se elemenata ne treba plašiti niti bežati od njih, jer su oni svuda oko nas i u nama, ali njihovo dejstvo treba znati, pa i znati sprečiti, po potrebi.
Način izlaganja u knjizi prilagođen je nameni – studentima prve godine Poljoprivrednog fakulteta, dakle i onima koji u svom dosadašnjem školovanju nisu imali mnogo kontakata sa hemijom. Materijal u rukopisu je objašnjen tečno, jasno i jezgrovito, tako da čitalac materijal sa lakoćom prati. Zahvaljujući stilu pisanja, pojmovi se jednostavno usvajaju. Izbegnuta je opasnost od ubacivanja nerazumljivih i često nejasnih i formulacija i objašnjenja. Iz svake oblasti van hemije, uzeto je onoliko koliko je neophodno za razumevanje pojava u hemiji.
Sadržaj ovog rukopisa – OPŠTA I NEORGANSKA HEMIJA predstavlja osnovu za nastavne programe hemijskih predmeta koji se na Poljoprivrednom fakultetu izučavaju posle ovog predmeta: Analitička hemija, Fizička hemija, Koloidna hemija, Organska hemija, Biohemija, a naročito za stručne predmete koje studenti imaju na višim godinama studija, a koji za osnovu imaju hemiju i hemijske zakonitosti. Treba posebno istaći da sadržaj rukopisa ne pokriva i ne preklapa se sa naučno-stručnim oblastima drugih predmeta.

Preuzmite sadržaj:
Adobe-reader-icon-small
Sadržaj opsta i neorganska hemija.pdf


Teorijski osnovi iz Opste hemije

Mišljenje ministarstva
Mišljenje ministarstva

Teorijski-osnovi-iz-opste-h



























Preuzmite sadržaj:
Adobe-reader-icon-small
Teorijski osnovi iz opste hemije.pdf


Pitanja i zadaci iz Opste i neorganske hemije

Pitanja-i-zadatci-iz-organsPitanja-i-zadatci-iz-organ2

Preuzmite sadržaj:
Adobe-reader-icon-small
Uputstvo za koriscenje knjige I izdanje.pdf

Adobe-reader-icon-small
Uputstvo za koriscenje knjige II izdanje.pdf


Periodni sistem elemenata

Periodni-sistem-elemenataDevetnaesti vek je, naročito u Evropi, doneo mnoge društvene pokrete, stvorio mnoge velike ljude, a u nauci doveo do veoma značajnih otkrića. Ta otkrića u doba svoga nastanka nisu imala tako velikog značaja za svakodnevnu praksu i život ljudi, kako je to, inače, danas slučaj sa rezultatima nauke, ali su pogurala razvoj nauka toliko intenzivno da su već na polovini dvadesetog veka ljudi došli do stepena razvoja koji se samo neku deceniju unazad nije mogao ni zamisliti.
Nauka se, što ranije nije bio slučaj razvija organizovano, kroz složene laboratorije i velike istraživačke projekte, sve više pod pokroviteljstvom države i uz njenu finansijsku podršku. U stvari, države počinju shvatati nauku i njen razvoj kao jednu od svojih osnovnih funkcija. Naučno mišljenje se, kao jedan od oblika društvene misli, ne afirmiše nego počinje da biva preovlađujuće u većini civilizovanih zemalja. Danas se teško može zamisliti donošenje kvalitetnih odluka u bilo kojoj oblasti bez oslanjanja na nauku.
“Periodni sistem elemenata: otkriće, razvoj, budućnost” predstavlja istoriju razvoja jedne od najvećih ideja čoveka: klasifikaciju elemenata. Naime, periodni sistem elemenata poznat je svakome ko je ikada ušao u naučnu laboratoriju ili učionicu. On nema suparnika po svojoj sposobnosti sitematizacije i racionalizacije poznatih hemijskih činjenica, predviđanju novih elemenata ili sugerisanju plodnih područja za dalje učenje.
Raspored hemijskih elemenata oduvek je zaokupljao pažnju svih naučnika, pa je svako od njih makar i nehotice doprineo konačnom uobličenju ove ideje. Kao što je tablica periodnog sistema skup svih elemenata na jednom mestu, tako je i periodni sistem elemenata skup svih ideja na jednom mestu. Skup svih činjenica, razmišljanja, potencijalne genijalnosti i eksplozija ideja. Toliko toga je potrebno smestiti na jednom mestu, a opet ima dovoljno mesta i za sve ideje i sve ljude.
Kao što je periodni sistem elemenata došao nepredviđeno, tako se ne zna i njegove konačne granice. Gde će stati, koji će biti njegov konačni oblik?
Najveće blago ovog sistema je da sve novo u nauci nađe svoje mesto u njemu.
Periodni sistem elemenata nije završen, kao što nije završena ni ljudska misao. Periodni sistem elemenata je živ onoliko koliko je živ i čovek i svež koliko i čovek.
Ova knjiga je samo mali doprinos činjenici kako se velike ideje i veliki ljudi uvek skupe na malom prostoru, kao što je to jezgro kod atoma.

Ova knjiga, kao i njen autor, nemaju velikih ambicija, samo jednu zahvalnost za učinjeno i podsećanje kako samo kolektivni duh i rad dovode do najboljeg od najbolje.

Preuzmite sadržaj:
Adobe-reader-icon-small
Periodni sistem elemenata.pdf

Adobe-reader-icon-small
Sadrzaj.pdf


Hemija elemenata

Mišljenje ministarstva

Mišljenje ministarstva

Hemija-elemenata






























Preuzmite sadržaj:
Adobe-reader-icon-small
Sadrzaj hemija elemenata.pdf